Pokušajte da pružite papirić sa imenom ulice taksisti u Bariju, slegnuće ramenima. Tamo ljudi imaju često naviku da ne znaju da čitaju.
Za Zvezdine navijače grad je hodočašće, za turiste, i pored pokušaja da se Pulja brendira, mesto za izbegavanje.
Posebno se to odnosi na uske uličice starog Barija. Vecchia Bari je geto u kome nedostaju reči, tu je akcija u prvom planu.
Antonio Kasano je dete sa te kaldrme, analfabeta obučavan da zgrabi i beži.
"Da nisam bio talentovan za fudbal, danas bih bio u zatvoru", ima običaj da kaže "Fantantonio".
Gledao sam ga prvi put negde potkraj prošlog veka, on i Ugo Eninaja (seća li se ko tog meteorita?) su imali godina zajedno koliko Loran Blan, nije im smetalo da ga jedne večeri na "Svetom Nikoli" izvrgnu ruglu. Bari je dobio Inter uz euforiju koja se razlila ulicama sa 2:1, već narednog leta je Franko Sensi ispljunuo 30 miliona za nepismenog, bubuljičavog klinca koji se preselio u prestonicu.
Fabio Kapelo protiv Antonija Kasana?
Strogi otac i bludni sin, komplikovan odnos, ima nešto kod Bukovskog o tome. Tada je nastao termin "Kasanata", Don Fabio ga je iskoristio da objasni loš uticaj koji pojedinac ima na tim.
Bila je 2002. Antonio je saznao da protiv Peruđe nije u timu, napustio je hotel i kasnije zaradio ogromnu kaznu. Već tada je Roma želela da ga proda, Florentino Perez je zvao telefonom, znate li šta se desilo?
Kasano nije želeo da odgovori na poziv, Bari je daleko, kada gledaš iz Madrida.
Njegov talenat nije sporan, Italija u ovom veku (ako Del Pjera prepustimo 20. stoleću) nije imala fudbalera sa više vica u igri, ali Kasana je nemoguće kontrolisati, probajte da objasnite tigru da ručak samo što nije.
Pokojni patron Sampdorije, Garone je to opisao kao trenutak u kome se Antonio pretvara u ludaka, razum ustukne pred crnim rupama u svesti.
Sa Sampdorijom koja mu je spasila karijeru je završio nakon benigne svađe sa predsednikom. Nije imao vremena da ode na jednu dodelu nagrada.
Kada je Kasano u svom "Teribile" stanju, njegov nastup je kombinacija uvreda i pokušaja da se fizički obračuna, ma ko stoji sa druge strane.
Uvek je spreman da razgovara sa navijačima, sasluša kritiku sa strane, ali autoriteti ga vuku u mrak.
"Nedostatak očinske figure prilikom odrastanja", konstatovaće psiholozi, to je možda odgovor na ona ismejavanja na ulicama starog Barija (Il bastardo) na koja je Antonio odgovarao pesnicama.
Neki vozovi prolaze dva puta, odlazak u Real doživeo je kao kaznu. Španiju je pretvorio u lupanje recki u hotelu, i kombinaciju seksa i slatkiša.
"Imao sam konobara sa kojim sam se menjao svako veče, ja njemu devojku koja je bila kod mene u sobi, on meni tri parčeta torte. Bila je to najslađa kombinacija", objasnio je Kasano koji tvrdi da je pre Karoline Marćijalis nekadašnje vaterpolo igračice i sadašnje supruge, spavao sa više od 600 žena.
U Madridu su mu merili svaki gram, debeo i nezainteresovan, ponovo se sukobio sa Kapelom, trenirao sa strane, on i Dejvid Bekam. Beks je gledao ka Americi i desetinama miliona, Kasano ka Italiji i slatkom zovu domovine, gde ništa ne nedostaje.
Kada misli samo na fudbal, Kasano je nenadmašan. Ali, neminovno je da posle određenog vremena, kada stvari postaju dosadne i predvidive, uvek nađe način da pritisne dugme za samouništenje.
Nije želeo iz Sampdorije, osim što Đenova podseća na njegov dom (vremenom je to i postala), veliki klubovi bude najgore u njemu, odluku da bude u centru pažnje.
Tri puta je odbio Juventus.
"To je vojska, nije ta disciplina za mene", objasnio je svojevremeno.
Kasano prezire moranje, njegov talenat da napravi nevolju je neukrotiv, baš kao i ono što će učiniti na terenu.
Probao je i da se promeni.
"Izbrojim do jedan, pre nego što nešto napravim", kaže uz smeh.
Epizoda u Parmi je pokazala da negde ima kantar za pravdu, ne traži svoj novac, već saigrača koji nisu imali toliko talenta da zarade i Karolinu da sačuva novac za život posle fudbala.
Od danas Kasano nema klub, nema ni plan.
Ili ima?
"Čekaću do juna, ako i u junu ne nađem ništa prestaću da igram. Ovo i nije moja ideja fudbala".
On bi najradije pod Lanternu, u Sampdoriju, porodica Garone čijeg je pokojnog pater familiasa uvredio, više ne vlada. Novi vlasnik "Vipereta" Ferero, onaj minijutarni, čudni tip što zabavlja navijače posle utakmice bi Kasana doživeo kao poklon sa neba. Nije sve u bodovima, ima nešto i u spektaklu.
Ne biva, Siniši Mihajloviću nisu potrebni problemi, ako nešto neko zna o nezgodnom igračkom karakteru i ratovanju sa autoritetima, zna Miha. Dok on sedi na toj klupi, teško će Kasano oživeti prošlost i ideju da on i Pacini zajedno naprave rimejk iz 2009. kada su stigli u kvalifikacije za Ligu šampiona.
Da li je ovo kraj?
Svejedno, Kasano je odavno promašio skretanje kod Alburkerlija.
Njegova "Kasanata" je priča o protraćenom božanskom daru, i vlasniku koga je bilo baš briga.
Prvo za sebe, tek onda i za druge...
Preuzeto od: "Sportske.net"
22.02.2015. - Sportska internet kolumna: "Sportska Kolumna Dribling"